Конак Кнегиње Љубице, Konak of Princess Ljubica

Једна од
најлепших зграда свога времена, Конак Кнегиње Љубице, подигнута је по налогу Кнеза Милоша. Градњу је извео неимар Хаџи-Никола Живковић. One of the most beautiful buildings of its time the Kоnak of Princess Ljubica was raised by order of Prince Milos. It was erected by the constructor Hadzi - Nikola Zivkovic.

Налази се на Косанчићевом венцу који представља споменички амбијент старог Београда. Изградња Конака започета је 1829.године а завршена је 1831 године. Исте године у Конак се уселила Кнегиња Љубица Обреновић са синовима Миланом и Михајлом. У њему је провела једанаест година. 1842. године је насилно исељена после чега је Кoнак служио у разне сврхе. Када је 1972. године из њега исељен Завод за заштиту споменика културе Србије, приступило се темељној реконструкцији зграде. Пошто се Београд у време подизања Конака налазио између две велике империје, Цариграда и Беча, истока и запада зграда по архитектонској композицији и распореду просторија припада балканском стилу са извесним западњачким барокним елементима. Садашње унутрашње уређење представља изглед београдских кућа у периоду од изградње Конака до пред крај деветнаестог века. Када је 1867.године Али Риза Паша предао кључеве Београда Кнезу Михајлу Обреновићу, почиње његова реконструкција и Београд све више добија изглед средњоевропског града.
It is located at Kosancicev venac which is a monumental part of old Belgrade. The Konak started to be built in 1829 and its completion took place in 1832. In the same year Princess Ljubica Obrenovic moved in with her sons Milan and Mihajlo. She spent in it twelve years. In 1842 she was forced to leave the house and Konak was used for various purposes. When in 1972 the Institute for Protection of Monuments of Culture in Serbia moved out of the building its complete reconstruction could start. Since Belgrade was between two great empires, Constantinople and Vienna, east and west at the time when Kоnak was built according to architectural composition and arrangement of the rooms the building belongs to the Balkan style with some western baroque elements. Present interior of Konak presents appearance of Belgrade houses throughout 19th century. When in 1867 Ali Riza Pasha gave in the keys of Belgrade to Prince Mihajlo Obrenovic the reconstruction started and Belgrade was getting more and more an appearance of Middle Europe town.

Некада је зграда Конака била опасана високим зидом са великим капијама.
When it was built Konak was surrounded by tall wall with great gates.


Зидана је за породични живот. Имала је велико двориште окренуто савској падини. У приземљу зграде доминира велика Диванхана резиденцијални део куће, у коју су примани гости. У њој се Дивани - разговара.
It was built for family life. It had a great yard facing river Sava. Large Divanhane (sitting room) dominates the ground floor. It was residential part of the house and guests were accepted in it. In this room people talk - Divane.


Седи се на полукружној сећији испред које је синија тј. сточић а бочно су ибрици и шкриње. У средишњем делу Диванхане постављена је пећ на жар - Мангал, експонат који датира из времена кад је Кнегиња Љубица живела у Конаку.
They sit on semicircle Secija in front of which there is low table Sinija. At the sides there are pots Ibrici and Shrines. In the middle of Divanhane there is a furnace with ember - Mangal, object from the time when Princess Ljubica lived in Konak.

Често су мушки гости боравили у доњој Диванхани и то се звало Селамлук да се не би мешали са женама које су се дружиле у диванхани на првом спрату куће (Миндерлук).

Often male guests were spending time at ground floor Divanhane and it was called Selamluk in order to avoid mixing with women who were socializing in a divanhane at the first floor of the house (Minderluk).

Поред Диванхане налази се соба Кнегиње Љубице са хамамом.
Next to Divanhane there is a room of Princess Ljubica and hamam.


У њој се могу видети оригинални портрет њеног мужа Кнеза Милоша,
In it you can see original portrait of her husband Prince Milos

платно на ком су представљени Кнегиња Љубица и син Милан
a painting presenting Princess Ljubica and her son Milan


доламица Кнеза Михајла кад је био мали
dress of Prince Mihajlo when he was a child


укоснице и чаша Кнегиње Љубице,
hairpin and glass of Princess Ljubica


Мало купатило или Хамамчик је једина просторија у кући која је задржала оригиналну боју.
Small bathroom Hamamcik is the only room in the house that has preserved original color.



Хамам је био грејан старим римским системом грејања купатила - Хипокауст. У мермерним плочама пода били су издубљени отвори кроз које се пуштала врела вода која је стварала неку врсту сауне.
Hamam (bathroom) was heated by old Roman system of bathroom heating - Hipokaust. There were holes made in a marble floor and the hot water was running through them making some kind of Sauna.


Кнегиња Љубица је умрла 1843.године у Новом Саду након одласка из Конака и сахрањена је у манастиру Крушедол на Фрушкој гори.
Princess Ljubica died in 1843. in Novi Sad after she left Konak and she was buried in a monastery Krusedol in Fruska Gora mountain.

Остале собе у кући опремљене су намештајем разних стилова који је припадао појединим богатијим београдским породицама.
Other rooms in the house are supplied with furniture of different styles, which belonged to some rich Belgrade families.


Турска соба, припадала је породици Денић - Животић. Павле Денић био је српски амбасадор у Цариграду у време владавине Краља Милана Обреновића. На зидовима нема портрета јер Ислам не дозвољава фигуралне представе. Украшени су оријенталним украсима.
Turkish room belonged to Denic -Zivotic family. Pavle Denic was a Serbian ambassador in Constantinople during King Milan Obrenovic reign. There are no portraits on the walls for Islam doesn't allow figure to be presented. Walls are decorated with oriental decorations.


Оригинални портрет Љубичине кћери Јелисавете (Савке) Обреновић који је 1845. године насликао Миклош Барабаш налази се у соби са намештајем у стилу касног бидермајера.
Original portrait of Princess Ljubica`s daughter Jelisaveta (Savka) Obrenovic made by Miklos Barabas could be seen in a room with late Biedermeier style furniture.



У једној од соба може се видети величанствен портрет Кнеза Михајла за кога кажу да је био леп, образован и веома заљубљиве природе. Портрет је урадио Јохан Бес 1860године.
In one of the rooms there is a magnificent portrait of Knez Mihajlo who was beautiful, educated and apparently of a very amorous nature. Portrait was made by Johan Bes (1860).





Многе сцене из серија Сеобе, Крај Династије Обреновић и филмова Сеобе, Зона Замфирова, Ивкова слава и Атентаторка Илка снимљене су у овој кући.
Some scenes from serials Seobe, Kraj Dinastije Obrenovic and films Seobe, Zona Zamfirova, Ivkova slava and Atentatorka Ilka were taken in this house.




Суботом у подне може се "попити кафа са Кнегињом Љубицом". Обучена у одећу тог времена. Кустос музеја прича( у првом лицу)причу о животу Кнегиње Љубице. Дружење траје око један сат. Карте коштају 250 дин и могу се набавити у музеју. Музеј се налази у улуци Симе Марковића 8 (тел: 011/2638 264). Цена редовне улазнице је 100 дин а за децу 50 дин. Групе веће од 10 посетилаца имају попуст.
On Saturdays at noon you can "have a coffee with Princess Ljubica". Dressed in clothes from that period curator of the museum tells a story about Princess Ljubica`s life. Ticket costs 250 dinars and can be bought in a museum which is situated in Sime Markovica street no. 8 (tel: 011/2638 264). Regular ticket price is 100 dinars and for children ticket is 50 dinars. Groups of more than 10 people get discount.
У обилазак музеја и атмосферу почетка деветнаестог века у Београду повешће вас кустос музеја Павао Поша!
Get on tour through beginning of 19th century with the curator of the museum Pavao Posha.